Елементи 03

Зима 2015. Центар за промоцију науке представља трећи број часописа Елементи. У продаји од 24. децембра, по цени од 290 динара

Истражите више о часопису Елементи

Како је хороскоп изгубио моћ?

Под овим насловом, нови, трећи број првог домаћег илустрованог научнопопуларног часописа ”Елементи” бави се демистификацијом астрологије. У оквиру темата, десет аутора, три илустратора и пет истраживача на осамнаест страна анализирају основне научне аргументе против астрологије. Овај темат је најопсежнији, а може се рећи и најзанимљивији преглед о једној псеудонауци икада објављен у нашим крајевима.

Наравно, нови ”Елементи” доносе и свакојаке друге садржаје – приче о науци и животу на Међународној свемирској станици, али и на Канарским острвима, Бразилу, Куби и остатку Јужне Америке. Нови број изнова пресипитује постојање етра, живота и среће, али и питање ”Колико вреде људи”.

”Елементи” у овом броју свим читаоцима поклањају планисферу, карту звезданог неба. Богато илустровани и опремљени, својеврсни art book на 108 страна, ”Елементи 03” се продају од 24. децембра на свим киосцима у Републици Србији.

Истражите више о садржају трећег броја

 ТЕМА БРОЈА: Како је хороскоп изгубио моћ?

  06 

У великом темату на 18 страна, Елементи истражују како различите науке посматрају астрологију, али и шта грађани мисле о хороскопу. Темат су писали Слободан Бубњевић, Никола Здравковић, Јелена Радановић, Тијана Марковић, Ивана Хорват, др Александра Јованић, Борис Клобучар, Јована Николић, др Тијана Продановић и Невена Грубач.

• Oткрића

28 

Рубрика Открића представља  истраживања о води са Марса, загонетку коју је поставио објекат у близини једне удаљене звезде, али и планету која нема своју звезду. Елементи се у рубрици Открића осврћу на недавне вести о недозвољеној емисији штетних гасова Фолксваген аутомобила и штетности црвеног меса, а доносе и причу о генским терапијама.

 ОСТРВО БАНАНА И ТЕЛЕСКОПА

 36 

Ивана Хорват вас у научној репортажи води на место усред Атлантика где су телескопи већа атракција него плаже.

 Бразил

 41 

Мада једна од најнеједнакијих земаља на свету, Бразил је и економија у настанку – растући див који је сада одредиште за студенте и истраживаче из сиромашнијих земаља, нарочито Африке. Како Бразил напредује у научним областима, истражује Мићо Таталовић.

 Куба. Коктел вакцина

  43 

Да ли је Куба само земља коктела и старих аутомобила, или је и велесила у једној области науке, открива Љиљана Илић.

 Јужна Америка на мотоциклу

 44 

Шта су двојица пријатеља током једног од најчувенијих путовања мотоциклом заправо видели на путу кроз Аргентину, Чиле, Перу, Колумбију и Венецуелу, описује Филип Шварм.

 Градови дугог живота

 48 

Човек настањује сваку зону планете, Међутим, на ком месту су људи најдуговечнији? У рубрици THINKLIST Тијана Марковић и Јована Николић представљају пет географских тачака на Земљи у којима је очекивани просечни животни век најдужи.

 Живот без кисеоника

 52 

Постоје животиње које све своје животне активности, укључујући и репродукцију, обављају у потпуности без кисеоника. Како изгледа живот без кисеоника истражује Јелена Радановић.

 Живот на међународној свемирској станици

  54 

У скученом, затвореном простору, 400 километара изнад планете, људску кућу у свемиру настањује шесторо људи. О њиховом живот у бестежинском стању, пише Невена Грубач.

 Индија у свемиру

  58 

Можда вас то изненађује, али у трци у свемиру одавно не учествују само САД, Русија и Европа. Једна од сила које које са правом траже своје место на небу је и Индија. Како је Индија кренула према свемиру, објашњава Никола Божић.

 Колико вреде људи?

 68 

Живот нема цену, али је очигледно да се понашамо као да живот неких људи вреди више него живот других. Како се такав парадокс заправо објашњава у економији, открива Марија Николић.

 Како бити срећан?

  72 

За већину људи срећа је слична њиховом апетиту после обилног оброка. Иако су им стомаци попуњени, мисле да би ипак могло да се нађе места и за дезерт. Управо кроз овај иритирајући јаз између нашег садашњег задовољства и будућег надзадовољства, надиру продавци носталгије, разноразних духовних система, дрога и свих врста потрошачких добара, објашњава Иван Умељић.

 Да ли, заправо, постоји етар?

 76 

Једноставна замисао да је питање етра излишно и да нам идеја о етру као медијуму тренутно уопште није потребна помоћ за математичко описивање света, омогућила је рађање супермоћних физичких теорија и живот какав познајемо данас. Да ли је, век касније, дошло време да изнова размислимо и о самом етру, у оквиру рубрике ЗА И ПРОТИВ постављају питање Никола Здравковић и Борис Клобучар.

 Отац наративног филма

  82 

Сасвим је сигурно да би Одисеја у свемиру 2000, Сталкер, Интерстелар и Марсовац постојали и да није било Жоржа Мелијеса, родоначелника филмског жанра научне фантастике. Али, да ли би без њега ти филмови били тако величанствени, пита се Радослав Ћебић.

 Топлина невидљиве светлости

 85 

Како смо открили да није сва светлост једнако ”топла”? Уз нову изложбу ”Спектри” Центра за промоцију науке, која открива својства разних електромагнетних таласа, Бранимир Ацковић подсећа на неке особине невидљиве светлости.

• Научни круг

92 

Рубрика Научни круг доноси причу о научним институтима у Србији, придруживању Републике Србије глобалној иницијативи за решавањe проблема климатских промена, о новом Нацрту стратегије научног и технолошког развојa и о европским пројектима Art and Science и V-Alert.

 ЦПН Трибина

99 

Једна од најпосећенијих ЦПН трибина досад организованих у Великој сали СКЦ-а била је посвећена митовима, њиховом разумевању и значењу. Приредила Јована Николић.

• Било једном у далекој галаксији

104 

Уз нову епизоду серијала Ратови звезда, која ове зиме пуни биоскопе, друштвене мреже и дискусије уз чај, Борис Клобучар у оквиру рубрике ЛЕГЕНДАРИЈУМ подсећа на позадину измишљене, али култне историје галаксије у којој је Велика галактичка империја, коју су побуњеници срушили у борби код Ендора, само део приче.

 Елементарни разговори

108  

Елементи кроз разговор представљају овогодишњег добитника Нобелове награде за физику, Такакија Каџиту.

Истражите више о часопису Елементи

ПРЕТПЛАТА




Присутни на киосцима и у књижарама широм Србије Елементи се продају по по приступачној цени од 290 динара. Међутим, најповољнији начин куповине је претплата где за 6 наредних бројева плаћате само 1600 динара.

ПОЈЕДИНАЧНА ПРОДАЈА




У интернет продавници ЦПН можете поручити нове бројеве или купити примерке које сте пропустили. ЦПН нуди елементарни попуст за комплет од 6 старих бројева по цени од само 1500 динара.