Elementi 07

Zima 2016. Centar za promociju nauke predstavlja sedmi broj časopisa Elementi. U prodaji od 29. decembra

elementi 7 naslovna

Zašto je Beograd tako bolna tema za pet miliona građana Republike Srbije koji ne stanuju u prestonici? Da li za svoje dimenzije Srbija ima preveliki glavni grad? Kako se ova dramatična nesrazmera ogleda u demografskim podacima i kartografiji, a kako u ekonomiji, kulturi, odbrani, ekologiji, javnom zdravlju, infrastrukturi?

Uz temu broja ”U senci belog grada”, Elementi donose i priče o civilizaciji hleba, novim gospodarima hrane, siromaštvu, suicidu, hormonima, Lajbnicu, Hitleru, Slovenima, putu na Mars i kontaktu sa drugima.

Istražite više o sadržaju sedmog broja.

 TEMA BROJA: U senci belog grada

  06 

Elementi kroz temat kartografski i tekstualno prikazuju kako se Beograd širi i kako se njegov rast odražava na različite aspekte života. Temat su pisali Slobodan Bubnjević, Ivana Horvat, Jelena Branković, Jovana Nikolić, Boris Klobučar, Ivan Umeljić, dr Predrag Marković, Katarina Stekić i Nikola Zdravković.

• Otkrića

28 

U rubrici Otkrića Elementi se osvrću na misiju ExoMars, slučaj takozvanog nultog hiv pacijenta, preispituju dokle smo stigli sa fuzijom i kako bi izgledao svet sa Frankenštajnom.

 Civilizacija hleba

 34 

Nakon šest hiljada godina istorije, hleb je zauzeo centralno mesto u ishrani i običajima ljudi. Instrument protiv gladi, podizao je civilizaciju u blagostanju i pokrećući revolucije rušio ih u prah. Šta je tajna hleba, kako je nastao, kakva mikroflora ga nastanjuje i zašto je, na kraju, izgubio ukus, otkriva Ivana Horvat.

 Ko su novi gospodari hrane?

 40 

U senci dramatične vesti o spajanju američkog GMO diva Monsanto i nemačke kompanije Bayer, došlo je do još dva slična u agrohemijskoj industriji. Nikola Zdravković istražuje da li se približava budućnost u kojoj će jedna kompanija proizvoditi svu hranu na planeti.

 O telefonima i vevericama

  44 

Putujući kroz Škotsku i Englesku, kroz izložbe, restorane, parkove i prozore na Noting Hilu, Filip Banković otkriva novu, teško predvidljivu budućnost – tehnološku paradigmu za koju se spremaju globalni operateri.

 Planeta siromaštva

 46 

Šta je apsolutno, šta relativno, a šta subjektivno siromaštvo? I dok bar 53 odsto građana u Srbiji nije siromašno, ali ima takav osećaj, više od tri milijarde ljudi, polovina planete, danas živi sa manje od 2,5 dolara dnevno.

 Plata po rođenju

 50 

Da li je moguće društvo u kome svako ima pravo na platu samim svojim rođenjem? Takozvani UBI, socijalni eksperiment u Finskoj, pokreće diskusiju od Aljaske do Srbije o univerzalnom dohotku, o rastu potražnje i ekonomskoj koristi, o morali i prirodnim resursima, a o ovom eksperimentu piše Ivana Mićević.

 Kultura samoubistva

 53 

Ako imate suicidne namere, nemojte čitati ovaj tekst. Priče o suicidu u javnosti praćene su porastom broja samoubistava, a često se oponašaju i način i mesto izvršenja, objašnjava Danka Spasovski.

 Najbolji od svih mogućih svetova

 56 

Tri stotine godina od smrti jednog od najvećih umova svih vremena Gotfrida Vilhelma Lajbnica, kroz virtuozan esej o poslednjim godinama u Hanoveru, Jovana Nikolić istražuje brojne duboke slojeve Lajbnicove zaostavštine.

 Klavir budućnosti

  61 

Članovi klavirskog dua LP Duo, Sonja Lončar i Andrija Pavlović, pišu o hibridnom klaviru.

 Jezik Vojničevog rukopisa

  70 

Star više od pet stotina godina, Vojničev manuskript izgleda kao lični dnevnik sa dvesta strana teksta i ilustracija. Izrađen od veluma, najfinijeg pergamenta, ovaj dokument predstavlja jednu od najvećih enigmi kriptografije. Kroz nju nas vodi Slađana Šimrak.

 Zašto Sloveni ne govore latinski?

 74 

Nakon što je 1500 godina bio u središtu istorije, Balkan odlazi u tamu. Kako je u jednom potcenjenom događaju postao ”zona bez države” piše Slobodan Bubnjević.

 Da li je Hitler mogao dobiti rat?

  76 

Zbog čega nacistički vođa nije slomio Veliku Britaniju pre nego što je pokrenuo tenkove preko ruskih stepa, saznajte u tekstu Filipa Švarma.

 Gospodari organizma

  80 

Kako lucidna igra hormona u organizmu oblikuje ljudski mozak, neke dečake čini agresivnim, a neke trogodišnjake podstiče da zavole igračke za dečake, objašnjava Marija Vidić.

 Jedan dan svemirskog putovanja

  83 

I kao što će konačno sletanje čoveka na Mars verovatno biti najznačajniji istorijski događaj u 21. veku, putovanje do susedne planete će i samo po sebi biti dosad neviđena avantura. Kako bi ona mogla da izgleda opisuje Tijana Marković.

 Cilj: Mars

  86 

Ovih dana sve češće se piše i govori o Marsu, o njegovom konačnom osvajanju. Ima više razloga za to, a osnovni je – rešenost NASA da konačno pokušamo. Da li je i kako to moguće, objašnjava Jelena Milutinović.

 Razgovori sa Marsa

  88 

Kroz zamišljene razgovore sa Marsa nas vodi Branimir Acković.

• Naučni krug

94 

Rubrika Naučni krug donosi priču o dobitnici ERC granta, dr Magdaleni Đorđević, projektu Antares koji je osvojio prvo mesto u drugoj fazi konkursa Timing, o projektu RRI Tools i Balkanološkom institutu.

 CPN Tribina

99 

Na CPN tribini koja je privukla znatan broj posetilaca u Veliku salu SKC-a, prvi put u domaćoj javnosti Centar za promociju nauke je kritički, iz perspektive nauke, otvorio kontroverzno pitanje homeopatske medicine.

• Kontakti

104 

Uporedo sa pojavom globalnog holivudskog hita Arrival, Boris Klobučar u Legendarijumu istražuje istoriju filmskih kontakata sa vanzemaljskim civilizacijama.

 Elementarni razgovori

108  

Elementi kroz razgovor predstavljaju dr Valentinu Arsić Arsenijević, jednu od autorki najcitiranijeg rada u 2015. godini

Istražite više o časopisu Elementi

PRETPLATA




Prisutni na kioscima i u knjižarama širom Srbije Elementi se prodaju po po pristupačnoj ceni od 290 dinara. Međutim, najpovoljniji način kupovine je pretplata gde za 6 narednih brojeva plaćate samo 1600 dinara.

POJEDINAČNA PRODAJA




U internet prodavnici CPN možete poručiti nove brojeve ili kupiti primerke koje ste propustili. CPN nudi elementarni popust za komplet od 6 starih brojeva po ceni od samo 1500 dinara.