Elementi 14

Jesen 2018. Centar za promociju nauke predstavlja četrnaesti broj časopisa Elementi

1

 Tema broj: Teorije zavere

 04 

I sve dok nekom magijom ne budemo jednog dana uspeli da otkrijemo direktan i neposredan pristup realnosti, teorije zavere će izranjati – često u obliku neobičnih i neverovatnih tumačenja sveta oko nas, katkad potpuno bezumnih i zaista opasnih, a ponekad kao običan ljudski odgovor na društvene i tehnološke promene. Uprkos tome što ne zadovoljavaju odgovarajuće kriterijume da bi mogle da se kvalifikuju kao teorije, zbog čega ne mogu ni da postanu deo nekog šireg istraživačkog programa, neke od njih svakako zavređuju da budu proverene i istražene, što zbog svoje sadržine, što zbog potencijalno ozbiljnih posledica po širu zajednicu, piše Ivan Umeljić

• Intervju: Ognjen Rudović: Prijatelji dece  sa autizmom

22 

„Autizam me je fascinirao iz dva razloga. Prvo, osobe sa autizmom imaju izazov da ‘čitaju’ ekspresije lica tipičnih osoba. Zbog toga sam želeo da usmerim svoje istraživanje ka pomoćnim sredstvima koja bi im omogućila da lakše nauče da interpretiraju izraze lica i druge socijalne znakove, poput pokreta tela i glasova. Drugi razlog je bio moj inicijalni susret sa decom i njihovim roditeljima u Udruženju za autizam u Beogradu. Nakon tog susreta shvatio sam koliko je terapija za decu sa autizmom kompleksna i koliko stvari se može poboljšati, kaže istraživač Ognjen Rudović sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu u razgovoru sa Ivanom Nikolić

• Ogrnute prašinom: najdalje galaksije u univerzumu

30 

Fenomen evolucije prožima celu prirodu, a evolucija galaksija suštinski se ne razlikuje previše od evolucije čoveka, piše Darko Donevski, sa laboratorije za astrofiziku u Marseju

 Od emocionalne zaraze do emocionalnog razvoja

 36 

Model babuške predstavlja slikovit prikaz shvatanja empatije. Njeni unutrašnji slojevi su bazični, emocionalni i bez ili s malo kognitivne kontrole, dok spoljašnji oslikavaju visoko razvijene i kognitivno kompleksne empatičke sposobnosti, objašnjava Igor Živanović naučni saradnik na odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

 Polovi lično

 42 

Dominantnost dva svima poznata pola i dalje se smatra jednom od velikih misterija u biologiji. Još je Ronald Fišer, otac savremene populacione genetike, predložio misaoni eksperiment u kome razmatra postojanje organizma sa tri ili više polova kao model za objašnjenje prednosti polnog razmnožavanja u odnosu na bespolno, objašnjava populacioni genetičar, Bojan Kenig

 Pripitomljavanje polarnih lisica

 46 

Pedesetih godina 20. veka ruski genetičar Dmitrij Beljajev započeo je u Sibiru jedan od najdugotrajnijih i, po mišljenju nekih autora, jedan od najinteresantnijih evolucionih eksperimenata: ukrštao je jedinke srebrne lisice (Vulpes vulpes) sa namerom da selekcijom kroz generacije dobije pripitomljene životinje, navodi Eva Kamerer, docentkinja na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

• Neverovatne mašine profesora Lucifera Gorgonzole Batsa

 54 

Rub Goldbergovo ime ušlo je u MerijamVebsterov rečnik engleskog jezika kao pridev, koji označava „komplikovan i apsurdan način za postizanje nečega što je moglo da se reši jednostavno“, piše Boris Klobučar

• Krađa koja je stvorila modernizam

 58 

Tačno sto godina nakon krađe Mona Lize profesor istorije umetnosti na Američkom univerzitetu u Rimu, Noa Čarni, objavio je knjigu Kradljivci Mona Lize: O krađi najpoznatije slike na svetu, čije je jedno poglavlje adaptirano i objavljeno 2014. godine u časopisu Arte Individuo y Sociedad. Ovaj rad pokušava da pokaže da su i Pikaso i Apoliner znali da su statue ukradene i da su obojica ili makar jedan od njih bili uključeni u krađu, a do takvih tvrdnji autor dolazi kombinujući svoja znanja iz istorije umetnosti i kriminologije, piše Jovana Nikolić

 Od Vitruvijevog čoveka do Helene Glover

 62 

Idealni sportista s početka 20. veka trebalo je da bude „srednje građe“ i malo puniji. Tako je bilo sve do takozvanog „velikog praska u tipovima građe“, do kog je došlo sredinom prošlog veka, kada naučnici počinju da zagovaraju jednu novu ideju – da bi građa tela ipak trebalo u što većoj meri da odgovara zahtevima discipline kojom se sportista bavi, piše Anđela Mrđa

• Šta nauka kaže o našem omiljenom refleksu?

66 

Smejemo se između 20 i 200 puta na dan, sa razlogom, bez razloga, retko sami, najčešće u društvu, sa prijateljima, simpatijama i ljubavnicima, u lepim i manje lepim prilikama. Smeh je „seksi“, smeh je „jeftin“ i smeh je dokaz naše društvenosti, opisuje Ivana Nikolić

 Glave pune straha i nade

 74 

U istoriji stripa autobiografski radovi na temu psihijatrijskih oboljenja pojavljuju se relativno kasno. Tek od devedesetih godina 20. veka i razvoja slice of life grafičkih romana, javljaju se i primeri da autor na ovaj način komunicira sa čitaocima i pripoveda o svom duševnom stanju. Prikazi psihijatrijskih oboljenja u stripu, kada su autentični, deo su spoznaje okoline, ali i rehabilitacije, objašnjava Nikola Dragomirović

 Matematika, nauka mladih

 80 

Postoji mišljenje da je Fildsova medalja rezultat suparništva između Alfreda Nobela i matematičara Goste Mitag-Leflera oko Nobelove supruge, a da potencijalni dobitnik mora biti mlađi od 40 godina zato što, kako je to formulisao G. D. Hardi, „matematika je, znatno više od bilo koje druge nauke ili umetnosti, namenjena mladima“, piše Aleksandra Ravas

• Zaboravljeni heroji priče o Enigmi

94 

Rad poljskih razbijača šifri utabao je stazu Alanu Tjuringu da dešifruje nemačke poruke u Drugom svetskom ratu. U svojoj knjizi X, Y & Z, Dermot Tjuring, rođak velikog matemaričara, priča uzbudljivu priču o grupi poljskih matematičara koji su shvatili mnogo toga o načinu funkcionisanja Enigmi, nemačkih mašina za kodiranje, godinama pre nego što je to Tjuring uradio, piše Đorđe Petrović

• Otkrića

20 

Rubrika otkrića donosi zanimljivu priču o neizvesnoj budućnosti električnih automobila, piše Ivana Nikolić

• Eksperimenti: Mars na Zemlji

18 

Koliko god simulacija života na „Crvenoj planeti“ izgleda primamljivo, postavlja se pitanje njene efikasnosti, jer lažni astronauti – za razliku od onih pravih – ipak imaju dugme u slučaju opasnosti, a to je momentalni povratak u realnost, objašnjava Ivana Nikolić

• Stručni seminar: Primena misaonih eksperimenata u nastavi

34 

Misaoni eksperimenti svoju primenjivost nalaze u svim nastavnim predmetima, u gotovo svim načinima izvođenja nastave, mogu da budu deo svakog metoda prenošenja i sticanja znanja, nezaobilazni su u procesu učvršćivanja i retencije znanja i pružaju neograničen prostor za inovaciju u sferama nastave, obrazovanja i vaspitanja, objašnjava profesor sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Mašan Bogdanovski

 2018: godina projekata

 88 

Ako je neka godina u relativno kratkoj istoriji postojanja Centra za promociju nauke obeležena međunarodnom saradnjom i evropskim projektima, onda je to svakako 2018, ističe Dobrivoje Lale Erić

 Umetnost u doba veštačke inteligencije

 90 

Nema sumnje, veštačka inteligencija je ključna tehnologija našeg vremena i jedan od najvećih društvenih izazova pred nama. Kao i svaka nova tehnologija, ona može doneti emancipaciju, ali takođe može stvoriti i nove oblike eksploatacije, nepravde i nejednakosti, piše Petar Laušević

 Finalna konferencija Re@WBC projekata u Beogradu

 91 

U zgradi Rektorata Univerziteta u Beogradu, 10. septembra održana je finalna konferencija projekta Enhancement of HE research potential contributing to further growth of the WB region – Re@WBC, koji je kofinansiran kroz program Erasmus+, a koordiniran od strane Univerziteta u Nišu, piše Katarina Anđelković

• Ovo je godina Evropske kulturne baštine

 92 

Širom Evrope 2018. godina protiče u znaku širenja svesti o značaju očuvanja kulturne baštine. Niz događaja, aktivnosti, inicijativa i akcija kojima se slavi zajednička evropska zaostavština, ali i njena raznolikost, osmišljen je radi povezivanja građana u nastojanju da se bolje upoznaju sa kulturnom baštinom. Cilj je da se osnaži osećaj pripadnosti zajedničkom evropskom prostoru među svima koji tu žive, piše Julija Bala

PRETPLATA




Prisutni na kioscima i u knjižarama širom Srbije Elementi se prodaju po po pristupačnoj ceni od 290 dinara. Međutim, najpovoljniji način kupovine je pretplata gde za 6 narednih brojeva plaćate samo 1600 dinara.

POJEDINAČNA PRODAJA




U internet prodavnici CPN možete poručiti nove brojeve ili kupiti primerke koje ste propustili. CPN nudi elementarni popust za komplet od 6 starih brojeva po ceni od samo 1500 dinara.