Елементи 15

Зима 2018. Центар за промоцију науке представља петнаести број часописа Елементи

 Тема броја: Век и по периодног система хемијских елемената

 04 

Читава наредна година протећи ће у знаку Периодног система: у фебруару ће се навршити тачно 150 година откад га је објавио руски научник Дмитриј Мендељејев. Најједноставнији одговор на питање зашто славимо табелу хемијских елемената јесте да на њој почива – баш све, пише Ивана Николић

• Коме ће стићи писмо адресирано именима елемената из Периодног система?

08 

Да бисмо одговорили на ово необично питање, морамо да се осврнемо на неколико прича о Периодном систему елемената. Како ред налаже, почећемо од његовог открића, преко развоја, а завршићемо приказом његовог данашњег облика, објашњава Александар Декански, научни саветник Центра за електрохемију Института за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду

• Вештачка интелигенција у служби борбе против оружаног насиља

22 

Користећи алате вештачке интелигенције да декодирају језик чикашких банди, истраживачи се надају да ће успети да реагују пре него се онлајн насиље прелије у реални свет, пише Ивана Николић

 Пољопривреда: Роботи на њиви

24 

Идеја да ће роботи ући у све сфере друштва и преузети већину људских послова одавно је тема фикције, а све више и реалности. Најновији пример за то је све већи уплив роботске технологије у област агрикултуре и настанак такозваног паметног узгоја (енг. smart farming) и прецизне пољопривреде (енг. precision agriculture), која има за циљ да применом паметних технологија модернизује, олакша и унапреди обављање узгајивачких послова и квалитет пољопривредне производње, како на индустријском тако и на плану појединачних домаћинстава, објашњава научни новинар Андреј Самарџија-Шушић

 Саобраћај: Моралне машине

26  

Идеја да се смањи потрошња горива, гужве на улицама, али и број саобраћајних несрећа, које су у 90 одсто случајева изазване грешкама возача, довела је до револуције у аутомобилској индустрији самоуправљајућих аутомобила. Међутим, поставља се питање на који ће начин ова возила одлучивати у различитим саобраћајним ситуацијама када у питању буду људски животи? Опширније о овој теми пише научни новинар, Анђела Мрђа

 Скривени град

28  

У отприлике исто време када су древни Египћани градили своје грандиозне пирамиде, ови омалени термити Syntermes dirus су, копајући тунеле и гнезда кроз земљу, на њеној површини створили импозантне купасте хумке које и данас постоје у североисточном Бразилу, а толико су бројне да се чак могу видети из свемира, пише научни новинар, Ђорђе Петровић

• Историја: Трагом једног Галилејевог писма

30  

Четрдесетједногодишњи историчар и антрополог Салваторе Рићардо, постдокторанд на Универзитету у Бергаму, у Италији, није могао да замисли да ће га случајна компјутерска претрага у просторијама Британског краљевског друштва учинити славним у научним круговима широм света, пише Ивана Николић

• Интервју: Да ли се наука и друштво разумеју?

  32

Нећемо никада моћи да се специјализујемо за све чиме се наука бави. Ипак, бити свестан како она функционише и чему може да допринесе, јако је важно. Не треба очекивати решења у кратком року. Данас је исправније говорити о култури науке у друштву. Ко би требало да шири такву врсту науке? Медији свакако имају своју улогу у томе. Али ипак најбољи вид такве врсте учења обезбеђују школа и образовни систем. Особе које су образованије уједно су и отвореније према науци и истраживачком раду зато што имају израженију критичку свест. У супротном преовладава помало шизофреничан однос, где се превише очекује од науке и уколико не дође до брзих резултата, наступа огромно разочарање. На тај начин се ствара слика науке као неке врсте супермаркета, ексклузивно за Елементе интервју са Масимијано Букијем припремила новинарка, RAI-ја, Марина Лаловић

 Несаница

38  

О њој се одувек писало и причало, чак су и песме испеване о несаници. И док је у прошлости многима била муза, несаница данас већини задаје озбиљне проблеме, објашњава Ивана Николић

 Средњовековни роботи

45 

Средњовековни аутомати имали су огроман утицај на све што се дешавало у том периоду и припремили су услове за долазак новог доба. Омогућили су средњовековном човеку постепену еманципацију од моћне природе, која престаје да се пише великим словом и почиње да се посматра као збир повезаних механичких процеса. Поставили су важна питања о границама знања и стварања, вези између људи и технологије, о разлици између природног и вештачког, али и о томе шта је то живот. На сва ова питања одговарамо и данас, пише Ђорђе Петровић

 Фуј! Бљак!

52 

Ако свако од нас током дана прогута велику количину сопствене пљувачке,
зашто би мало ко пристао да попије исту или мању количину из чаше, истражује Игор Живановић, научни сарадник на Одељењу за филозофију, Филозофског факултета Универзитета у Београду

• Прича о слаткишима

58  

Зашто је бананица тако пуфнаста,како је структура слаткиша толикоразноврсна када им је свима зајед-
ничка компонента шећер, и да ли је Негро заиста добар за грло? Када и где су настали први слаткиши и какав је био наш однос према њима кроз време? Истражује Милица Митић

• Астрономија Абориџина – искра свемира у пустињском песку

64 

Абориџинска астрономија има све услове да начини мост који ће помоћи да се приближе прошли и садашњи светови и традиције. Она је напокон постала призната и у универзитетским круговима, а поједине институције попут Универзитета Западна Аустралија отвориле су специјалне постдипломске курсеве посвећене њеном изучавању, пише истраживач и писац, Дарко Доневски, доктор астрофизике у области еволуције галаксија

• Позив на сарадњу

70 

Језик науке формира једну врсту лингвистичке ограде, језичког Берлинског зида, јасне границе између научне концептуализације и књижевне кристализације. Вербална опрезност научника се подразумева. Уколико се игра по правилима, забрањено је саопштити више од једног значења једном речју, изаћи изван граница строгог логичког дискурса; или пак говорити о приватним искуствима у контексту предмета истраживања. Литерарни ствараоци, са друге стране, инструирани су правилима своје игре да поступају супротно, радећи све оно што научници не смеју, пише Стефан Аћимовић, докторант на катедри за књижевност, журналистику и интеркултурну комуникацију Јужног федералног института у Ростову на Дону,
Русија

• Синергија документарности

75 

Свет око нас, природне лепоте, наука, људска искуства, па чак и лепота скривена иза ужаса, све су то примери како наше окружење може да нас изненади. Стрип ауторима није потребно херметично закључавање у фикцију и одвојеност од света да изнедре врхунска остварења девете уметности, експериментишу са жанровима и начинима приповедања, пише Никола Драгомировић, дипломирани археолог Филозофског факултета у Београду

• Мејкери, наука и уметност

82 

Новембар је у Центру за промоцију науке протекао у знаку несвакидашњег споја науке и уметности, доносећи низ занимљивих активности за све генерације, пише научни комуникатор, Борис Клобучар

 ТIMSS је у елементу

86  

У главној студији TIMSS 2019 планирано је да учествује репрезентативни узорак од 165 школа и преко 4500 ученика из Србије, пишу Ивана Ђерић, национални координатор TIMSS истраживања у Србији и Нада Шева, руководилац истраживачког тима са Института за педагошка истраживања у Београду

 Scientix конференција у Београду

 87

Трећи циклус Scientix пројекта се у Србији завршава међународном конференцијом „Ка одговорном СТЕМ образовању“, која ће се 22. и 23. фебруара 2019. године одржати у Београду, пише Марјана Бркић, чланица тима за развој art+science програма

 Интервју: Ентузијазам без ког се не може

88 

Ових дана велику пажњу јавности привукао је успех младе научнице др Јелене Владић са Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду, којој је 8. новембра, у Братислави, свечано уручено признање за најбољег младог научника из Србије, Danubius Young Scientist Award. Са др Јеленом разговарала Анђела Мрђа

• Тајна историја Универзитета Стaнфорд

  92

Како је један необичан симпозијум у Америци спојио две математичарке и славног британског математичара Кита Девлина, и довео до посете чувеном Универзитету Стaнфорд, Ексклузивно за Елементе из Сан Франциска текст припремила Тијана Марковић, математичар и амбасадорка Глобалног математичког пројекта

ПРЕТПЛАТА




Присутни на киосцима и у књижарама широм Србије Елементи се продају по по приступачној цени од 290 динара. Међутим, најповољнији начин куповине је претплата где за 6 наредних бројева плаћате само 1600 динара.

ПОЈЕДИНАЧНА ПРОДАЈА




У интернет продавници ЦПН можете поручити нове бројеве или купити примерке које сте пропустили. ЦПН нуди елементарни попуст за комплет од 6 старих бројева по цени од само 1500 динара.