Нацрт програма промоције науке

piktogram3

У складу са Законом о научноистраживачкој делатности, Центар за промоцију науке предлаже следећи Нацрт програма промоције науке, научнотехнолошких резултата и достигнућа Републике Србије

  1. Увод
  2. Законодавни и стратешки оквир
  3. Преглед стања
  4. Дефиниције кључних појмова
  5. Општи принципи
  6. Актери промоције
  7. Циљеви програма
  8. Завршни део
  9. Позив на јавни дијалог
  10. Коментари, размишљања и сугестије

—————————–

1. Увод

Програм промоције науке, научно-технолошких резултата и достигнућа је документ који се односи на период од 2017. до краја 2019. године и ослања се на стратешке циљеве Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2016. до 2020. године ― Истраживање за иновације[1], као и стратешко опредељењe државе да успостави систем који подржава изврсност у науци, релевантност за друштвени и економски развој, конкурентност привреде и развој друштва у целини.

Центар за промоцију науке ће се концентрисати на напоре повезивања цивилног друштва, научне заједнице, привредних субјеката и јавне управе у циљу бољег разумевања улоге науке у друштву[2].

У друштву заснованом на знању грађани морају да буду у прилици да направе изборе на основу поузданих и релевантних информација које треба да им понуди одговорна наука[3]. Циљ промоције науке је да понуди одговоре на питање како наука може да помогне грађанима, али и да обезбеди све услове да деца, ученици и одрасли буду оспособљени да ефикасно и критички користе научна и технолошка знања[4].

Научни начин размишљања и истраживачки дух у савременом друштву постају најважнији алат за самостално учење, као и предуслов за доношење рационалних, методолошки оправданих и на подацима заснованих одлука у животу и заједници.

Центар за промоцију науке, кроз сопствене активности, као и кроз расписивање јавног позива за финансирање активности научних, научно-стручних друштава, удружења и других организација које су у функцији унапређења научноистраживачког рада, промоције и популаризације науке и технике, омогућава да резултати научног истраживања, научна методологија и научна култура допру до грађана свих узраста чиме остварује своју законом прописану мисију.

—————————–

  • [1]  Стратегијa научног и технолошког развоја Републике Србије 2016–2020
  • [2] Предлог преговарачке позиције РС за Међувладину конференцију о приступању РС ЕУ за поглавље 25 – наука и истраживање
  • [3]  Science and Society Action Plan, European Commission, 2002
  • [4] ЗОСОВ („Сл. гласник РС“ бр.72/09, 52/11, 55/13, 35/15 ― аутентично тумачење, 68/2015 и 62/16)

Вратите се на почетак

piktogram1

2. Законодавни и стратешки оквир

Законски документ на ком се заснива Програм промоције науке, научно-технолошких резултата и достигнућа (даље: Предлог програма промоције науке) је Закон о научноистраживачкој делатности (даље: Закон о НиД)[1], који је чланом 27б прописао да Центар за промоцију науке припрема предлог програма промоције науке, научно-технолошких резултата и достигнућа који доноси Влада Републике Србије, на предлог Управног одбора Центра. Центар за промоцију науке основан је 2010. године ради промоције и популаризације науке и технике, односно научно-технолошких резултата и достигнућа у земљи и свету.

Основни стратешки документ је Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије за периоди од 2016. до 2020. године Истраживање за иновације (даље: Стратегија научног и технолошког развоја). Ради постизања утврђене визије и мисије Стратегијом се одређује шест посебних циљева, а то су:

  1. Подстицање изврсности и релевантности научних истраживања у Републици Србији;
  2. Јачање повезаности науке, привреде и друштва ради подстицања иновација;
  3. Успостављање ефикасног система управљања науком и иновацијама у Републици Србији;
  4. Осигурање изврсности и доступности људских ресурса за науку и привреду и друштвене делатности;
  5. Унапређење међународне сарадње у домену науке и иновација;
  6. Повећање улагања у истраживање и развој путем јавног финансирања и подстицања улагања пословног сектора у истраживање и развој.

Једна од мера којом се доприноси остваривању првог циља је и промовисање науке и иновација заснованих на резултатима истраживања.

Стратешки оквир промовисања науке и иновација је развој културе дијалога између науке, технологије и друштва, то јест боље комуникације истраживачког сектора са привредом и другим ресорима, као и цивилним сектором и друштвом у целини.

Центар за промоцију науке, научноистраживачка заједница, заинтересована привредна друштва и невладине организације спроводиће кампање и акције у којима се промовише развој иновативног друштва знања.

Успостављање регионалних центара за промоцију науке и интерактивног научног центра у Београду, као места сусрета грађана са науком и технологијом, научних институција са привредом и, посебно, талентованих ученика и студената са иновативним и новим приступима учењу и овладавању научном методологијом један је од задатака постављених Стратегијом научног и технолошког развоја.

Предлог преговарачке позиције Републике Србије за Међувладину конференцију о приступању Републике Србије Европској унији за поглавље 25 ― Наука и истраживање, који је донела Влада на седници одржаној дана 29.9.2016. године у делу Наука у друштву указује на то да је Република Србија препознала потребу за оснивањем посебне институције која је задужена за однос између науке и друштва, и то је Центар за промоцију науке.

—————————–

  • [1] „Сл. гласник РС“ бр. 110/05, 50/06-испр, 18/10, 112/15

Вратите се на почетак

piktogram4

3. Преглед стања

Општа анализа стања у науци, технолошком развоју и иновационој делатности у Републици Србији, као и анализа примене Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2010. до 2015. године и њених остварених циљева и резултата показује да Република Србија има научни и истраживачки потенцијал и да су, у условима економске рецесије и недовољних материјално-финансијских средстава, у многим областима остварени значајни резултати, пре свега, у изврсности научних истраживања и броју објављених научних радова у међународним часописима, учешћу у међународним истраживачким пројектима и оснивању нових привредних субјеката који своју делатност заснивају на развоју и коришћењу савремених технолошких достигнућа. Научници у Србији већ дају натпросечан допринос светској науци. Утицај на друштво, међутим, није тако велики. Иновације које мењају наш живот у свим аспектима, од једноставних производа до друштвених иновација, радије увозимо, него што препознајемо учинак наше научне заједнице[1]. Због тога пред науком у Србији као највећи изазов стоји подстицање иновација заснованих на истраживању.

Друштвена одговорност научноистраживачке заједнице се често помиње као трећа, недовољно развијена мисија универзитета који су препознати као покретач друштвеног развоја. Недостатак интензивне и квалитетне комуникације универзитета, на којима ради две трећине истраживача у Србији, са привредом и цивилним сектором чини да углед наше науке и поверење у „нашу памет“ није на завидном нивоу и да се ослонац за привредни развој најпре тражи у увозним организационим и техничким решењима. Важан задатак промоције науке у Србији јесте да знатно поправи слику науке у српској јавности. Изврсност и уважавање унутар затворене академске заједнице јесу неопходни, али сигурно не и довољни. Другим речима, сада је неопходно да јасно покажемо зашто је наука важна, не само за научнике већ и за оне који се науком не баве.

У недостатку добре комуникације научне заједнице са грађанима, медијски простор постаје засићен прилозима у којима научна достигнућа нису коректно представљена или се чак псеудонаучна пракса представља као друштвено прихватљива алтернатива науци. Грађани који кроз своје образовање нису достигли одговарајући ниво научне писмености и критичког мишљења немају изграђене критеријуме по којима би разликовали науку од псеудонауке. Због тога је задатак промоције науке да те критеријуме приближи како грађанима тако и другим актерима од интереса за промоцију науке. Колико су псеудонаучна тумачења постала велики друштвени проблем, постало је јасно када се 2015. године појавила грађанска иницијатива за измену закона којим је предвиђена обавезна вакцинација тврдећи да је вакцинација опасна и да се том обавезом угрожавају људска права. Улога медија у аргументованој борби против псеудонауке због тога постаје већа него што је досад била.

На плану међународне сарадње Србија је у протекле три године направила значајне помаке. Након потписивања споразума о пуноправном учешћу у програму Хоризонт 2020 и доношења Закона о потврђивању споразума између Владе Републике Србије и Европске уније о учешћу Републике Србије у програму Европске уније Хоризонт 2020 – Оквирном програму за истраживање и иновације (2014-2020) („Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 9/2014) у јулу 2014. године, научници из Србије су први пут добили и престижне грантове ERC и Teaming. Успех наших научника у програму Хоризонт 2020 је изнад очекивања. Посебно охрабрује успешно учешће наших иновативних малих и средњих предузећа у овом програму Европске уније. Стратегијом научног и технолошког развоја РС предвиђено је формирање посебног тела за подршку учесницима у програму Хоризонт 2020. У прелазном периоду, док се то тело не конституише, улога Центра за промоцију науке је да посебним активностима, као што су инфо-дани или радионице, помогне укључивању наших научноистраживачких организација, привредних друштава и организација цивилног друштва у овај европски програм са највећим фондом у историји науке.

Када је у питању научно образовање, посебно значајних помака у ранијим годинама није било. Наставни планови и програми у основним и средњим школама су практично непромењени у односу на претходну деценију. Република Србија учествује у међународним студијама ученичких постигнућа PISA и TIMSS, које математичку и научну писменост имају као компоненте теста. Резултати из претходних година указују на то да ученици млађих разреда у домену природних наука остварују боље резултате у односу на међународни просек него ученици старијих разреда. У студији TIMSS 2011 за ученике четвртог разреда Србија је остварила скор 516, што је изнад међународног просека (500). У истој студији за ученике осмог разреда из 2007. године, постигнућа наших ученика из биологије, гео-наука, физике и хемије била су испод међународног просека. Један од разлога због ког постигнућа наших ученика у домену науке опадају са годинама је вероватно и то што се наука раздваја по предметима чији програми нису добро корелирани и што се ученици старијих разреда више не баве целином науке у оквиру својих редовних школских активности. Ова ограничења формалног образовања нестају када се о науци говори у оквирима ваншколских активности какве реализује Центар за промоцију науке, фестивали науке, научни кампови итд. Због тога је улога неформалног и иноформалног образовања у Србији посебно важна.

У току 2016. године Центар је нарочито ставио акценат на следеће стратешке циљеве: ширење културе науке, јачање улоге науке у друштву, студијски програм научне комуникације, регионализација промоције науке, активна борба против примера лоше науке, промоција докторских студија, промоција истрaживачког рада.

Кроз јавни позив активно се радило на подизању нивоа научне писмености и научног образовања спроводећи поступак децентрализације промоције и популаризације науке на територији Републике Србије, подршци разноврсним и иновативним пројектним приступима из области промоције и популаризације науке, а који покривају интересовање и потребе опште популације, као и подршци иновативним и високоутицајним пројектима који имају велики обухват у циљу развоја и побољшања квалитета пројеката из области промоције науке од глобалног значаја.

—————————–

  • [1] Предговор Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије 2016–2020.

Вратите се на почетак

piktogram8

4. Дефиниције кључних појмова

Препознајемо овај документ као прилику за јасније дефинисање и рашчлањивање термина који су често у употреби у области промоције науке, јер су уобичајне дискусије и неслагања око тога шта ови термини обухватају.

Научна култура

Научну културу чине систем вредности, традиција, знања и начини деловања које негују појединци у заједници, а који почивају на развоју науке, идејама и сазнањима до којих је човек дошао истраживањем природе. Представља сегмент опште културе базиран на вредностима модерне науке као што су објективност, иновативност и отвореност.

Научна писменост

Научна писменост подразумева поседовање научних знања и њихову примену приликом препознавања научних проблема, стицања нових знања, научног објашњавања појава и извођења на чињеницама заснованих закључака о научно релевантним питањима; разумевање природе науке као облика људског сазнања и делатности; свест о томе како наука и технологија обликују и утичу на живот у савременом технолошком друштву; спремност за ангажовање и давање личног доприноса у решавању научних питања, изграђивање личног става[1].

Истраживач

Особа која ради на научноистраживачким и развојним пословима и која је изабрана у звање истраживача мора да као најмањи услов поседује високу стручну спрему[2].

Научноистраживачка делатност

Систематски стваралачки рад који се предузима ради откривања нових знања, с циљем подизања општег цивилизацијског нивоа друштва и коришћења тих знања у свим областима друштвеног развоја[3].

Иновација

Иновација је примена новог или значајно унапређеног производа или процеса, новог маркетиншког метода или организационог метода у пословању, организацији рада или односима са окружењем[4].

Иновациона делатност

Активности које се предузимају ради стварања нових производа, технологија, процеса и услуга или значајне измене постојећих, а у складу са потребама тржишта[5].

Промоција науке

Ширење научне културе и научне писмености. Указивање на различите вредности науке повезивањем истраживача са другим актерима.

Популаризација науке

Ужи појам од промоције науке, представља интерпретацију научних резултата и метода кроз низ различитих формата (текстови, предавања, фестивали науке…) којима се научна достигнућа и сазнања афирмишу и представљају најширој популацији. Добра промоција науке треба да доведе до популаризације науке.

Псеудонаука

Систем тврђења, претпоставки и метода чији заговорници покушавају да створе утисак да је реч о научном сазнању док им с друге стране недостаје утемељење у научном методу.

Научна комуникација

Подразумева јачање општег разумевања науке, научне културе и научне писмености као неизоставног дела свакодневног живота. Ова комуникација обухвата међусобну размену информација између научне заједнице, медија, грађана, привреде и доносилаца одлука.

Научни комуникатор

Особа која се специјализовала за научну комуникацију и која није нужно истраживач.

Научно новинарство

Медијска делатност коју обављају специјализовани новинари, а која обухвата извештавање, анализу и тумачење истраживачких резултата, научних догађаја и идеја за широку јавност. Врста научне комуникације.

Научни новинар

Новинар који извештава у јавности на основу резултата, знања и идеја из науке.

Центри промоције науке (енг. science centers, discovery centers)

Установе које шире научну културу кроз интерактивне поставке, радионице, трибине и друге облике научне комуникације који непосредно укључују посетиоце охрабрујући их да истражују и сами долазе до закључака.

Регионални центри за промоцију науке (научни клубови)

Простор у коме грађани заинтересовани за науку и технологију имају прилику да се упознају, размењују искуства, дискутују о научним темама.

Парк науке

Специфично организован и дизајниран отворени простор испуњен научнопопуларним експонатима како би се научни појмови, феномени и чињенице усвојили кроз игру и непосредно искуство.

—————————–

Вратите се на почетак

piktogram5

5. Општи принципи

Програм промоције науке се базира на следећим принципима:

Доступност – свако треба да има приступ постојећим и новим знањима, односно резултатима научноистраживачког рада.

Умрежавање – тежња за комуникацијом и повезивањем на хоризонталном и вертикалном нивоу између низа актера (медији, доносиоци одлука, истраживачи, институције и други).

Критичко размишљање – процес јасног и рационалног промишљања анализирањем и вредновањем података и доказа. Признавање ограничења савремене науке и научног метода.

Етичност – непристрасно и објективно представљање чињеница.

Баланс међу областима – Подједнака заступљеност различитих научнообразовних поља.

Вратите се на почетак

piktogram6

6. Актери промоције

Центар за промоцију науке има централну улогу успостављања сарадње у циљу континуираног структурираног дијалога између научне заједнице, истраживача, института, државне управе и јединица локалне самоуправе, институција цивилног друштва, образовних и других институција, регионалних центара промоције науке у оквиру центара за стручно усавршавање, медија, привреде и самих грађана. Ради успешнијег остваривања овог циља потребно је дефинисати најрелевантније актере који учествују или су обухваћени промоцијом науке, као и главне категорије њихових активности у овом пољу.

Научна заједница

Истраживачи, докторанди, акредитоване науичноистраживачке организације, синдикат запослених у научноистраживачкој делатности Србије, универзитети, КОНУС, Заједница института Србије, САНУ, Матица српска.

Креатори јавних политика

Министарство надлежно за послове науке, технолошког развоја и просвете, друга министарства, канцеларије Владе РС, Национални савет за научни и технолошки развој, Национални просветни савет, Национални савет за високо образовање, заводи, скупштински одбори.

Једнице територијалне управе и локалне самоуправе

Аутономна покрајина, општине, градови и град Београд.

Организације цивилног друштва

Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом, невладине организације, друштвени покрети, хуманитарне организације, различита удружења.

Образовне и друге институције

Предшколске установе, основне школе, средње школе, високошколске установе, центри за стручно усавршавање и регионални центри за професионални развој запослених у образовању, јавнопризнати организатори активности.

Медији

Новинске агенције, штампани, електронски и нови медији.

Привредни субјекти и субјекти иновационе делатности

Привредна друштва, предузетници, старт-уп предузећа, Привредна комора Србије.

Установе културе

Музеји, библиотеке, архиве, задужбине, удружења, домови културе.

Грађани

Ученици, студенти, деца предшколског узраста, родитељи, заинтересовани грађани, туристи, грађани који се брину за заједницу и учествују у јавном животу.

Вратите се на почетак

piktogram2

7. Циљеви програма

Програм промоције науке дефинише четири стратешка циља и четранест потциљева у периоду од 2017. до краја 2019. године:

1. Развој капацитета истраживача за ширење научне културе

1.1. Оснаживање и подстицање истраживача да информишу јавност о резултатима, ефектима и значају свог рада.

1.2.  Систем награђивања истраживача који активно и континуирано промовишу научну културу.

1.3. Успостављање студијског програма научне комуникације на високошколским установама.

 2. Подстицај и развој комуникације између научноистраживачких организација са државном управом и јединицама територијалне управе и локалне самоуправе кроз размену вредности и пракси

2.1. Развијање сарадње између истраживача и института са државном управом на формирању политика заснованих на подацима и научним истраживањима.

2.2. Организовање различитих активности кроз које истраживачи и научни комуникатори из Србије и света комуницирају вредности научне културе у локалним самоуправама у којима су стекли основно, средње или високо образовање.

 3. Развој различитих програма промоције науке заснованих на научној култури и научној писмености код свих грађана Републике Србије

3.1. Развој програма за неформално и информално образовање одраслих кроз процес целоживотног учења са циљем подизања нивоа научне писмености у Републици Србији.

3.2. Развијање програма професионалног развоја наставника са циљем развијања компетенција важних за разумевања методологије научног рада, али и за обуку других наставника.

3.3. Развој, подршка и оснаживање свих врста медија за ширење научне културе и научне писмености.

3.4. Маргинализација примера лоше науке у медијима кроз развој критичког и професионалног извештавања о науци.

3.5. Едукација привредних субјеката за друштвено одговорно пословање које подразумева ширење знања, научне културе, научне писмености и вредности економије базиране на знању.

3.6. Увођење ефикаснијих и конкурентнијих начина финансирања научнопопуларних активности за све грађане Републике Србије, посебно подвлачећи доступност и мобилност садржаја.

4. Јaчање ресурса за промоцију науке како би програми били доступнији грађанима

4.1. Изградња Центра промоције науке у Београду у коме би сви грађани Републике Србије учили о научним достигнућима кроз непосредно откривање, експерименте и истраживање.

4.2. Јачање мреже регионалних центара промоције науке (научних клубова) у сарадњи са образовним институцијама и јединицама локалне самоуправе.

4.3. Изградња мреже паркова науке у различитим градовима.

Вратите се на почетак

piktogram10

8. Завршни део

Акциони план за спровођење Програма промоције науке ове утврдиће се у року од 3 месеца од дана доношења.

У складу са Програмом промоције науке, регионални центри за промоцију науке утврдиће акционе планове за спровођење Програма промоције науке.

За спровођење Програма промоције науке нису потребна додатна буџетска средства.

Вратите се на почетак

piktogram9

9. Позив на јавни дијалог

Јавност је имала рок од четрнаест дана да се својим коментарима укључи у јавни дијалог о Нацрту програма промоције науке. Пошаљите нам ваше сугестије, критике и размишљања.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

    Критике, размишљања и сугестије:
  1. Poštovani,
    Kao neko kome je predmet pručavanja tokom osnovnih studija bila geografija, a koja se u mnogim klasifikacijama pominje kao mostovska nauka – ona koja se nalazi između spektra prirodnog i društvenog kontinuuma, želeo bih u prvom redu izraziti podršku ovakvoj jednoj ideji popularuzacije naučne misli u našoj zemlji. S druge strane, voleo bih, da u svojoj inicijativi date akcenat i na deo nauke koji se tiče društvenih nauka, odnosno onog dela ljudskog mišljenja koji sa sobom ne nosi nužno materijalne produkte i “vidljive“ inovacije, kao ni tržišnu vrednost, a koji takođe poseduje potencijal za razvoj kritičkog mišljenja, što svakako predstavlja suštinu naučnog pogleda na svet. Ovaj segment ljudskog mišljenja, artikulisan kroz društvene nauke, ima takođe veliki značaj za podizanje opšteg nivoa pismenosti, te bi bilo lepo videti da se i njemu pokloni odgovarajuća pažnja. Podsticaj za ovaj komentar se nalazi u definisanju pojma “inovacione delatnosti“ koji se definiše kao “Aktivnosti koje se preduzimaju radi stvaranja novih proizvoda, tehnologija, procesa i usluga ili značajne izmene postojećih, a u skladu sa potrebama tržišta“.
    S poštovanjem
    Miloš Đuričić

  2. Odobreni projekti u okviru Naučnih klubova u Regionalnim centrima, bilo je fantastičnih projekata koji su naišli na veliko interesovanje, pa su te projekte, pored ciljne grupe učenika, u velikom broju pratili i nastavnici u osnovnim, srednjim školama, ali i profesori sa fakulteta. Takve projekte treba produžiti i predstaviti u svim Naučnim klubovima u Srbiji. Ono što se pokazalo kao dobro, treba nastaviti i proširiti novim aktivnostima u okviru datih projekata.

  3. Smatram da je jako pozitivna stvar što Centar za promociju nauke obezbeđuje uslove za javni dijalog o Nacrtu programa promocije nauke. Nije mi poznato koje su OCD učestvovale u pripremi Nacrta (možda ih je trebalo navesti da bi obavili kontakte sa njima i razmenili stavove). Smatram da bi sličan postupak u pripremi svojih planova trebalo da primene i naučni klubovi u svome okruženju.
    Pored pozitivne ocene za sadržaj nacrta imao bi i par predloga na osnovu iskustva i konsultacija u Društvu mladih istraživača Bor:
    1. U odeljku 6. Akteri promocije, u delu koji se odnosi na organizacije civilnog društva treba izostaviti Kancelariju za saradnju sa civilnim društvom jer ona nije OCD već državni organ (a kancelarije su već pomenute kao akteri u delu o kreatorima javnih politika). Bolje bi bilo kadae dodati da su akteripromocije i savezi, koalicije i mreže OCD a ne samo pojedinačne OCD, i kada bi se kod udruženja posebno naglasila stručna i naučna udruženja. U delu koji se odnosi na obrazovne i druge institucije potrebno je navesti i regionalne centra za rad sa talentima (ima ih 14 u Srbiji, a postoji i Republički centar za talente) zato što oni mogu biti infrastruktura za proširenje mreže naučnih klubova u Srbiji, slično kao što je iskorišćena mreža regionalnih centara za obuku nastavnika i odraslih. Tu svakako treba pomenuti i Istraživačku stanicu Petnica kao jedinstvenu obrazovnu instituciju. U delu o građanima kao akterima popularizacije nauke dobro bi bilo da se doda preciziranje „stručnjaci, edukatori i ostali zainteresovani građani…“
    2. U odeljku 7. Ciljevi programa u strateškom cilju 3., posle podcilja 3.2, trebalo bi dodati novi podcilj – Razvoj različitih oblika popularizacije nauke – festivala nauke, naučnih kampova, istraživačkih programa i dr.
    3. U odeljku 4. Jačanje resursa za promociju nauke kako bi programi bili dostupniji građanima, u tački 4.2. o jačanju mreže naučnih klubova treba dopuniti „Jačanje i širenje mreže regionalnih centara promocije nauke (naučnih klubova) u saradnji sa naučnim i obrazovnim institucijama i jedinicama lokalne samouprave“" pri čemu treba iskoristiti kao infrastrukturu postojeću mrežu regionalnih centara za talente, ali i fakultete i naučne institucije van velikih gradova i univerzitetskih centara. Na taj način će se obezbediti ravnomerniji razmeštaj naučnih klubova, bolje iskoristiti naučni potencijali i zadovoljiti potrebe pojedinih sredina.
    4. U odeljku 8. Završni deo, u drugoj rečenici gde se govori o izradi akcionih planova naučnih klubova, osim već datog predloga da se u izradu planova uključe i akteri iz njihovog okruženja, trebalo bi naglasiti da ovi planovi ne treba da budu izrađeni samo na osnovu ovog Programa promocija nauke, već i na osnovu uvida i analize potreba i resursa okruženja ovih naučnih klubova.

  4. Будући да је документ настао консензусом мишљења различитих актера разноврсних експертиза, начињен је врло квалитетан документ. Но, у таквим ситуацијама се уз очигледне предности поступка могу појавити и неке мањкавости – може се десити да неке вредности буду резултат самог поступка усаглашавања, а не њиховог стварног значења.

    Мада сам координатор једног Сектора у Центру, а Центар је носилац овог подухвата, као уредник, писац и научни новинар имам издвојено мишљење у погледу дефиниције једног од кључних појмова који је у процесу настао интеграцијом два различита појма.

    Документ, наиме, не препознаје разлику између културе науке и научне културе, што су два наизглед слична, али по садржају различита појма.

    Култура науке је, по мом мишљењу, адекватнији термин који се односи на саме циљеве промоције науке јер је појам који реферише ка широј друштвеној заједници, ка свим грађанима као корисницима науке и њених резултата, док је научна култура од раније познат термин који је уско ограничен на заједницу истраживача на исти начин на који је спортска култура ограничена на свет спортиста.

    Научна култура, по дефиницији, обухвата идеје, традиције и социјалне односе једне заједнице која се бави истраживањем природних феномена, као и развојем и применом тих истраживања.

    Култура науке је нов израз који представља исходиште промоције науке међу не-истраживачима. Она би се могла дефинисати као општи систем вредности, традиција, знања и начина деловања до којих је човек дошао истраживањем природе.

    Мада је ово финеса у дефинисању, будући да документ не препозанје разлику која очигледно постоји код ових појмова, а темељни је документ у области извесно је да ће у будућој пракси научна култура бити предмет непрекидних неспоразума, уз стално питање када је реч о култури науке, а када заиста о научној култури.

Вратите се на почетак

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Elementi

НОВА ЦПН ИЗДАЊА

ЦПН представља нова, иновативна и необична издања – ”Докторати у прози”, ”Одравњивање” и ”Увод у објављивање научних публикација”, као и нови број часописа Елементи.
Истражите више...

Izložbe

наука као догађај

Научнопопуларне ЦПН манифестације и изложбе су масовне, узбудљиве и доступне сваком. Роботи, шуме, животиње, ЦЕРН, нове технологије и наравно, математика, из сезоне у сезону покрећу нови талас интеракције, забаве и знања.

Истражите више...

Tribine

наука кроз разговор

Научнопопуларне ЦПН трибине су увек згодна прилика да проведете вече на квалитетан начин. Брижљиво продуциране, са занимљивим, актуелним научним темама и угледним саговорницима, ЦПН трибине изазивају пажњу медија и привлаче велики број посетилаца.

Истражите више...

Planetarijum

наука на путу

Мобилни ЦПН планетаријум је један од најзначајнијих програма Центра. Планетаријум обилази градове широм Републике Србије, доносећи знање, радост и нове хоризонте за ђаке у удаљеним крајевима.

Истражите више...



ЕЛЕМЕНТИ